moja prica

.tada nam je sve bilo jasno da smo mi jedo za drugo.Otisli smo na pice popricali i poceli zvanicno vezu.Proble je bio sto sam ja cekla papire i bilo je pitanje dana kada cu se za Svedsku vratiti.Bili smo zajedno samo 14 dana.Dobila sam poziv iz ambasade da sam dobila papire na 2 godine i da idem.Nisam verovala,pitala sam se zasto bas sad,toliko toga mi je bilo u glavi...KAKO OTICI,STA CE BITI...8 juna ja sam morala da odem... noc rastanka bila je najgora rastali smo se kao da se nikada vise necemo sresti,mada on to nije pokazivao tesio me,hrabrio..da je to za moje dobro da ce me cekati.Ali ja sam znala da nece tako biti.Otisla sam...... Tek tada sam shvatla da negresim da mi fali i da je bez njega kroz zivot nemogu. Pocela sam da radim kao praktikant u meku.. Danju na  poslu nocu na kompu... bila sam jako depresivna,nisam mogla vise ni jezik da ucim blia sam mislima sa njim ovde.Dopisivali smo,tesio me,hrabrio ali meni to nije bilo dovoljno falio mi je da bude pored mene... Dvadesetak dana kasnije shvatila sam da ja nemogu vise da lazem sebe i donela  odluku kakvu niko nije ocekivao:DA SE VRATIM!!!!!!Svi su bili u skoku toliko truda da dobijem papire i nadjem posao da bacim u vodu i vratim se... ali ja nisam mogla da cekam pozvala sam avio koompaniju i trazila kartu za Beograd rekli su mi da nemaju i da tek mozda mogu da rezervisem za pocetak avgusta. Nisam mogla toliko da cekam. uzela sam autobusku kartu i reslia da vec sutra dan krenem.PUTOVALA SAM 46 SATI... nije mi nista bilo tesko,u prepunom autobusu brojala sam sate do naseg susreta... Razmisljala sam,toliko toga je bilo u mojoj glavi.STA AKO SE NEPOJAVI DA ME SACEKA? STA CE BITI SA NASOM VEZOM? DA LI CINIM PRAU STVAR?Sat je prolazio kao vecnost ali osvanuo je i taj kisni tmurni dan i ja sam stigla.... bio je tu cekao me bila sa najsrecnija. Samo mi je ponavljao:"ti si moja blesa"... :) Od tog dana sve se odvijalo neverovatnom brzinom,moji su bili ljuti na mene sto sam se vratila ali ja nisam mnogo za to marila jer sam imala njega pored sebe. Odlucili smo da zivimo zajedno. iznajmili smo stan i 5 avgusta se preselili.Svi su mislili da je to nesto prolazno da cu se pokajati sto sam se vratila.Daleko od grada bez auto u garsonjeri zapoceli smo nas zajednici zivot.Nista mi nije bilo tesko vrlo brzo smo usli u stos..Nakon mesec dana  SAM I ZATRUDNELA....Bili smo presrecni jer smo bas zeleli bebu... u oktobru dobili smo i stan od mojih. Dani su prolazili stomak je bio sve veci i veci. Malo pre termina poceli smo i stvarcice za bebu da kupujemo bili smo presrecni.I OPET MAJ...porodila sam se 14. i za nasu godisnjicu podarila mu najlepsi poklon SINA.....Bio je najponosniji tata na svetu.U svemu mi pomaze.Mi zivimo sami on radi ali uvek kad moze pomogne mi.Kupamo ga zajedno igra se sa njim hrani ga,mali ga obozava. I kada bih opet morala da biram isto bih izabrala. NIKADA SE NISAM POKAJALA JER KAD VIDiM SINA SHVATIM DA SAM URADILA PRAVU STVAR.Brak nam je idealan volimo se mazimo i pazimo,ima malo varnica ponekad oko sitnica jer smo oboje jako tvrdoglavi ali to brzo nas prodje...

LJUBAV SAMO TREBA CEKATI ONA JE TU NEGDE BLIZU NAS SAMO MI NISMO TOGA NI SVESNI.TREBA VEROVATI U CUDA JER CUDA SE DESAVAJU.I TREBA ZNATI DA NISMO NAJBOGATIJI KAD IMAMO PUNO PARA NEGO KAD IMAMO SRECNU PORODICU...

ZELIM DA SA SVIMA PODELIM MOJU PRICU I MOJE ISKUSTVO......KAKO SAM JA NASLA PRAVOG PREKO FB I KAKO JE POCELA NASA LJUVAV PREKO ZICE....

 

Te 2010 godine nisam ni sanjala da ce to biti za mene posebna godina.... posle mnogo padova i losih stvari u zivotu igubila sam veru u ljude,u ljubav,veru da cu naci pravu osobu za sebe koja ce da me voli razume,postuje,da bude uz mene i u dobru i u zlu....pocela sam da verujem da su to samo bajke.Sve pocinje zapravo 2009.god kad sam upisala fakltet i otisla za Nis.. nakon 4 meseca studiranja shvatila sam da to nije za mene.Vratila sam se kuci i vrlo brzo dobila ponudu da odem i radim u Svedsku....Bez razmisljanja izvadila sam pasos i u martu te 2010.otisla na 3 meseca.Kada sam otisla bila sam ubedjena da cu tamo i ostati jer sam imala zagarantovan posao samo su mi falili papiri.Pocela sam da ucim jezik da se prilagodjavam novom nacinu zivota,ljudima. mart je brzo prosao,poceo je april...... fb je bio moja jedina veza sa SRbijom.Sredinom aprila dobila sam zahtev za prijatelja.Tada meni nepoznata osoba napisala je poruku.Neznam zasto jer do tada nepoznatima nisam odgovarala prihvatila sam zahtev i odgovorila na poruku....Bila sam jako zbunjna jer mesto rodjenja je pisalo ZRENJANIN,a ja sam iz Pozarevca.Trgla sam se i vratila u realnost zapitala sam se "KAKO JE ON BAS MENE NASAO"????Bila sam jako gruba i direktno ga to i pitala "kako me je pronasao i sta zeli"..Rekao mi je da postoji jedna grupa koju su moje drugarice napravile,da je tu bilo i mje slike,da sam mu zapala za oko bas ja  i da je zato poslao zahtev... Tada je sudbina umesala prste i spontano je krenulo dopisivanje,razmenili smo par poruka i sve mi je bilo mnogo jasnoje.Rekao mi je da se kao mali zbog tatinih pslova preselio ovde,da mu je i baka po mami iz Pozarevca..Nisam ni sanjala da je on meni bio blizu...Krenulo je dopisivanje iz dana u dan sve vise sam osecala neku povezanost sa njim.Dani su prolazili mi smo se dopisivali i dopisivali nekada smo ostajali na chatu po celu noc. Tako sam jedne noci i saznala da je moja drugarigarica njgova snajka..Tada sam znala da sve sto se desava desava se sa razlogom.Ja sam tada shvatila da smo mi uvek bili tako blizu a da se nismo znali. isla sam kod njega kuci nismo se videli,ziveli smo blizu,nismo se znali,imali smo zajednicke drugove a nikada se nismo upoznali..... poruka po poruka i mi smo dosli do toga da smo se spontano i smuvali preko cheta. Tada smo oceli da pricamo o danu kaa cemo se videti.Ja sam 16 maja dosla kuci.sutra dan smo trebali da se vidimo,uzeo je i slobodan dan na poslu,ali meni je iskrslo nesto i na zakazani sastanak nisam ni otisla.Razocarala sam ga,poceo je da sumlja da sam ga lagala,da sam  mu davala laznu nadu ,Da se necemo ni upoznati.Kada se najmanje nadao iznenadila sam ga.trebali smo u petak da se vidimo ali ja nisam izdrzala i otisla sam u cetvrtak 20. maja da ga iznenadim.TAJ DAN NIKADA NECU DA ZABORAVIM.Bio je u gradu sa drugovima,prepoznala sam ga po slici,rekla mu da predje ulicu da sam dosla da se vidimo.IZNENADJENJE JE BILO I ZA NJEGA ALI I ZA MENE KAD MI JE PRISAO I BEZ IJEDNE RECI POLJUBIO TU U CENTRU GRADA.

ZELIM DA SA SVIMA PODELIM MOJU PRICU I MOJE ISKUSTVO......KAKO SAM JA NASLA PRAVOG PREKO FB I KAKO JE POCELA NASA LJUVAV PREKO ZICE....

 

Te 2010 godine nisam ni sanjala da ce to biti za mene posebna godina.... posle mnogo padova i losih stvari u zivotu igubila sam veru u ljude,u ljubav,veru da cu naci pravu osobu za sebe koja ce da me voli razume,postuje,da bude uz mene i u dobru i u zlu....pocela sam da verujem da su to samo bajke.Sve pocinje zapravo 2009.god kad sam upisala fakltet i otisla za Nis.. nakon 4 meseca studiranja shvatila sam da to nije za mene.Vratila sam se kuci i vrlo brzo dobila ponudu da odem i radim u Svedsku....Bez razmisljanja izvadila sam pasos i u martu te 2010.otisla na 3 meseca.Kada sam otisla bila sam ubedjena da cu tamo i ostati jer sam imala zagarantovan posao samo su mi falili papiri.Pocela sam da ucim jezik da se prilagodjavam novom nacinu zivota,ljudima. mart je brzo prosao,poceo je april...... fb je bio moja jedina veza sa SRbijom.Sredinom aprila dobila sam zahtev za prijatelja.Tada meni nepoznata osoba napisala je poruku.Neznam zasto jer do tada nepoznatima nisam odgovarala prihvatila sam zahtev i odgovorila na poruku....Bila sam jako zbunjna jer mesto rodjenja je pisalo ZRENJANIN,a ja sam iz Pozarevca.Trgla sam se i vratila u realnost zapitala sam se "KAKO JE ON BAS MENE NASAO"????Bila sam jako gruba i direktno ga to i pitala "kako me je pronasao i sta zeli"..Rekao mi je da postoji jedna grupa koju su moje drugarice napravile,da je tu bilo i mje slike,da sam mu zapala za oko bas ja  i da je zato poslao zahtev... Tada je sudbina umesala prste i spontano je krenulo dopisivanje,razmenili smo par poruka i sve mi je bilo mnogo jasnoje.Rekao mi je da se kao mali zbog tatinih pslova preselio ovde,da mu je i baka po mami iz Pozarevca..Nisam ni sanjala da je on meni bio blizu...Krenulo je dopisivanje iz dana u dan sve vise sam osecala neku povezanost sa njim.Dani su prolazili mi smo se dopisivali i dopisivali nekada smo ostajali na chatu po celu noc. Tako sam jedne noci i saznala da je moja drugarigarica njgova snajka..Tada sam znala da sve sto se desava desava se sa razlogom.Ja sam tada shvatila da smo mi uvek bili tako blizu a da se nismo znali. isla sam kod njega kuci nismo se videli,ziveli smo blizu,nismo se znali,imali smo zajednicke drugove a nikada se nismo upoznali..... poruka po poruka i mi smo dosli do toga da smo se spontano i smuvali preko cheta. Tada smo oceli da pricamo o danu kaa cemo se videti.Ja sam 16 maja dosla kuci.sutra dan smo trebali da se vidimo,uzeo je i slobodan dan na poslu,ali meni je iskrslo nesto i na zakazani sastanak nisam ni otisla.Razocarala sam ga,poceo je da sumlja da sam ga lagala,da sam  mu davala laznu nadu ,Da se necemo ni upoznati.Kada se najmanje nadao iznenadila sam ga.trebali smo u petak da se vidimo ali ja nisam izdrzala i otisla sam u cetvrtak 20. maja da ga iznenadim.TAJ DAN NIKADA NECU DA ZABORAVIM.Bio je u gradu sa drugovima,prepoznala sam ga po slici,rekla mu da predje ulicu da sam dosla da se vidimo.IZNENADJENJE JE BILO I ZA NJEGA ALI I ZA MENE KAD MI JE PRISAO I BEZ IJEDNE RECI POLJUBIO TU U CENTRU GRADA.tada nam je sve bilo jasno da smo mi jedo za drugo.Otisli smo na pice popricali i poceli zvanicno vezu.Proble je bio sto sam ja cekla papire i bilo je pitanje dana kada cu se za Svedsku vratiti.Bili smo zajedno samo 14 dana.Dobila sam poziv iz ambasade da sam dobila papire na 2 godine i da idem.Nisam verovala,pitala sam se zasto bas sad,toliko toga mi je bilo u glavi...KAKO OTICI,STA CE BITI...8 juna ja sam morala da odem... noc rastanka bila je najgora rastali smo se kao da se nikada vise necemo sresti,mada on to nije pokazivao tesio me,hrabrio..da je to za moje dobro da ce me cekati.Ali ja sam znala da nece tako biti.Otisla sam...... Tek tada sam shvatla da negresim da mi fali i da je bez njega kroz zivot nemogu. Pocela sam da radim kao praktikant u meku.. Danju na  poslu nocu na kompu... bila sam jako depresivna,nisam mogla vise ni jezik da ucim blia sam mislima sa njim ovde.Dopisivali smo,tesio me,hrabrio ali meni to nije bilo dovoljno falio mi je da bude pored mene... Dvadesetak dana kasnije shvatila sam da ja nemogu vise da lazem sebe i donela  odluku kakvu niko nije ocekivao:DA SE VRATIM!!!!!!Svi su bili u skoku toliko truda da dobijem papire i nadjem posao da bacim u vodu i vratim se... ali ja nisam mogla da cekam pozvala sam avio koompaniju i trazila kartu za Beograd rekli su mi da nemaju i da tek mozda mogu da rezervisem za pocetak avgusta. Nisam mogla toliko da cekam. uzela sam autobusku kartu i reslia da vec sutra dan krenem.PUTOVALA SAM 46 SATI... nije mi nista bilo tesko,u prepunom autobusu brojala sam sate do naseg susreta... Razmisljala sam,toliko toga je bilo u mojoj glavi.STA AKO SE NEPOJAVI DA ME SACEKA? STA CE BITI SA NASOM VEZOM? DA LI CINIM PRAU STVAR?Sat je prolazio kao vecnost ali osvanuo je i taj kisni tmurni dan i ja sam stigla.... bio je tu cekao me bila sa najsrecnija. Samo mi je ponavljao:"ti si moja blesa"... :) Od tog dana sve se odvijalo neverovatnom brzinom,moji su bili ljuti na mene sto sam se vratila ali ja nisam mnogo za to marila jer sam imala njega pored sebe. Odlucili smo da zivimo zajedno. iznajmili smo stan i 5 avgusta se preselili.Svi su mislili da je to nesto prolazno da cu se pokajati sto sam se vratila.Daleko od grada bez auto u garsonjeri zapoceli smo nas zajednici zivot.Nista mi nije bilo tesko vrlo brzo smo usli u stos..Nakon mesec dana  SAM I ZATRUDNELA....Bili smo presrecni jer smo bas zeleli bebu... u oktobru dobili smo i stan od mojih. Dani su prolazili stomak je bio sve veci i veci. Malo pre termina poceli smo i stvarcice za bebu da kupujemo bili smo presrecni.I OPET MAJ...porodila sam se 14. i za nasu godisnjicu podarila mu najlepsi poklon SINA.....Bio je najponosniji tata na svetu.U svemu mi pomaze.Mi zivimo sami on radi ali uvek kad moze pomogne mi.Kupamo ga zajedno igra se sa njim hrani ga,mali ga obozava. I kada bih opet morala da biram isto bih izabrala. NIKADA SE NISAM POKAJALA JER KAD VIDiM SINA SHVATIM DA SAM URADILA PRAVU STVAR.Brak nam je idealan volimo se mazimo i pazimo,ima malo varnica ponekad oko sitnica jer smo oboje jako tvrdoglavi ali to brzo nas prodje...

LJUBAV SAMO TREBA CEKATI ONA JE TU NEGDE BLIZU NAS SAMO MI NISMO TOGA NI SVESNI.TREBA VEROVATI U CUDA JER CUDA SE DESAVAJU.I TREBA ZNATI DA NISMO NAJBOGATIJI KAD IMAMO PUNO PARA NEGO KAD IMAMO SRECNU PORODICU...

 

ZELIM DA NAPRAVIM ANKETU: DA LI VERUJETE DA JE MOGUCE NACI PRAVOG PREKO FB? AJMO GLASAJTE,PISITE..

ZBUNJENA SAM.. NEZNAM STA BIH PRE PISALA. IMAM RAZNE IDEJE U GLAVI ALI SE PLASIM DA LI CE TE MOJE SULUDE IDEJE BITI INTERESANTNE..... NA BLOGU SAM NAJVISE DA BIH PODELILA  SA  SVIMA MOJU LJUBAVNU PRICU I DA POMOGNEM AKO MOGU I OSTALIMA DA NADJU SRECU KAO JA PREKO NETA...... AJMO DA POKRENEMO LJUBAV.....

CAO. JA SAM PRVI PUT NA BLOGU NADAM SE DA AKO NESTO POGRESIM NECETE MI ZAMERITI... 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.